Још пре него што се дете роди ми можемо, посматрајући његове родитеље, да предвидимо многа од биолошких обележја која ће оно имати. То нам је могуће зато што знамо законе наслеђа.
На пример, ако један од родитеља има смеђе очи, а други плаве, дете ће имати смеђе очи. Ако оба родитеља имају плаве дужице, дете ће, као и родитељи, имати плаве очи. Ако један од родитеља има коврџаву косу, дете ће имати подједнаке изгледе да наследи коврџаву косу као и да наследи праву.
Међутим, закони наслеђа код човека су понекад врло сложени. Ако отац има обележја потпуно различита од обележја мајке, онда ће једна од две супротне тежње надјачити другу и код детета ће се јавити обележја једног родитеља, а другог не.
Оно обележје које односи превагу назива се доминантним, а оно друго рецесивним или потиснутим. Смеђе очи су доминантно наследно обележје, а плаве рецесивно. Зато ће дете из нашег примереа имати смеђе очи.
Како се ова обележја родитеља преносе на дете? Она се преносе на једро јајне ћелије и на једро семене ћелије. Ова једра се састоје од великог броја, можда неколико стотина, честица које се зову гени. Гени нису без реда расути у једрима, већ су повезани у низове као ниска перли.
Зрела јајна ћелија има 24 оваква низа гена, а исто толико има и зрела семена ћелија. Када се јајна и семена ћелија споје, нађу се заједно 24 пара ових низова који се зову хромозоми.
Гени, чак и у једном истом хромозому, разликују се у погледу свог утицаја на развој. Неки управљају развојем једног, други развојем другог органа или телесних обележја. Па ипак, сви они заједнички учествују у развоју целог тела. Обележја која носе гени једног низа наслеђују се заједно, мада понекад низови могу да се прекину и да дође до међусобне замене честица са другим низовима.