Свако живо биће има осећај равнотеже. Код човека је центар за равнотежу смештен у полукружним каналићима унутрашњег уха. То су три дугуљасто савијена каналића. Зашто три? Зато што простор има три димензије: дужину (напред — натраг), ширину (лево — десно) и висину (горе — доле). Три каналића су међусобно постављена приближно под правим угловима и то у три равни.
У каналићима се налази течност, а на једном свом крају они имају крушкаста проширења која се зову ампуле. У ампулама се налазе чулне ћелије од којих полазе врло фине длачице. Оне су усправне и повезане са живчаним влакнима.
Кад год се течност у каналићима покрене, и длачице се покрећу или повијају и шаљу поруке мозгу и мишићима. Како се каналићи налазе у три различите равни, ако се померимо у ма ком правцу, и одговарајуће длачице ће се због тога померити. Ако кренемо аутомобилом напред, длачице у два канала неће ништа забележити, али ће се зато у трећем каналу, који реагује на кретање напред — назад, длачице повити унатраг под утицајем кретања течности у том каналу.
А сада замислите да се вртимо укруг великом брзином. Течност у хоризонталном полукружном каналићу савијаће длачице уназад. А када се зауставимо, течност ће се по инерцији и даље кретати. Зато ће нам изгледати да се и даље вртимо, иако стварно стојимо. Чини нам се да се цео свет окреће око нас и ухватиће нас вртоглавица.