Човечји живчани систем је налик на мрежу жица које полазе од мозга и повезују све делове тела. Мозак је центар овога система. Од мозга наредбе иду преко живаца и нагоне нас да се крећемо, смејемо, једемо и, уопште, да се понашамо као људска бића.
Живци служе мозгу као систем за везу. Кроз посебан део живчаног система мозак добија обавештења о свему што се догађа у организму. Главна линија која повезује мозак са телом је кичмена мождина. Она је смештена у кичменом каналу. Кичмена мождина је у ствари скуп живчаних снопова, сличан скупу жица које чине кабал.
Сваки живац има два корена који га повезују са кичменом мождином: задњи и предњи корен. Задњи коренови преносе поруке кичменој мождини, а одатле мозгу. Предњи коренови преносе поруке из мозга разним деловима тела. Задњи коренови преносе сензације (осећаје), а предњи преносе налог за неку радњу. Кад се крећемо, надражај иде из мозга кроз предње коренове.
Овај део се назива мождано-мождински живчани систем. Он се стара о свим нашим вољним радњама и о нашим реакцијама на спољне надражаје. Да нема овог живчаног система, не би било ни мисли, ни радње, ни сензација (осећаја).
Али, као што знате, тело исто тако обавља и невољне радње. Сви органи имају одређене и важне задатке који се врше без нашег свесног мишљења. На пример, варење и дисање се врше аутоматски и независно. Рад срца је исто тако аутоматски.
Ове невољне радње и многе друге контролише аутоматски други живчани систем који се зове аутономни нервни систем. Он не захтева свесну контролу, иако реагује на надражаје из мождано-мождинског система. Он гради одвојену живчану мрежу у телу, без које би живот престао. Да бисмо живели и радили као људска бића, потребна су нам оба система.