Као што је перје главно обележје птица, тако је длака обележје сисара. Зашто сисари имају длаку? Из много разних разлога. Да видимо неке од њих.
Главни задатак длаке је да чува топлоту тела. У тропским крајевима међутим, она има супротну улогу. Неке тропске животиње су заштићене својим крзном од директних сунчевих зракова.
Врло дуга длака на неким деловима тела обично има неку посебну улогу. На пример, грива може да штити врат животиње од зуба њених непријатеља; реп може да служи за одбрану од инсеката; „ћуба“ на глави мужјака привлачи женку. Оштре бодље, које су, у ствари, скупљени праменови длаке, омогућују морском прасету да се брани од непријатеља. Длака може исто тако да служи и као орган за додир. Бркови мачке имају посебне живце који брзо реагују на додир.
Ето, видите да длака код различитих сисара може да има различиту улогу. А код човека? Знамо да веома лепа коса може да учини жену привлачном за мушкарце. Али морамо претпоставити да је коса код људи некада имала већи практични значај него што га има данас.
Кад се дете роди оно је прекривено врло меким паперјастим длачицама. Њих ускоро замењују танане маље по телу и мека коса коју видимо код све деце. Затим долази доба пубертета и овај длакави покривач се мења у коначни космати покривач који имају одрасли.
Развој овога коначног косматог покривача регулишу полне жлезде. Под утицајем рада мушких полних жлезда расту брада, бркови и длаке по телу, док се растење косе успорава или зауставља. Дејство женских полних жлезда је супротно. Растење косе се појачава, а растење браде и длака по телу се зауставља. Зато жене немају браду.
Ове разлике у растењу длаке код мушкараца и код жена зовемо „секундарне сексуалне карактеристике“. To су друге по реду одлике по којима се разликују два пола.