Када размишљамо о људском телу, срце, јетру или мозак одмах сврставамо међу органе, јер они имају своје одређене функције. Али, да ли вам је познато да је и кожа орган?
Док остали органи заузимају мало простора или бар одређени простор, кожа се простире по целој површини нашег тела и тако ствара један омотач чија је укупна површина око два квадратна метра. Број сложених структура које се налазе на сваком квадратном центиметру коже је невероватан, почев од знојних жлезда па све до живаца.
Кожа се састоји од два слоја ткива. Један је дебљи и дубљи и назива се крзно. Изнад њега је други слој — покожица. Ова два слоја су спојена на тај начин што се доњи слој таласасто увлачи у горњи, са којим се чврсто везује. Због тога је кожа таласаста и образује шару коју можемо приметити на неким њеним деловима, на пример на дланској страни прстију.
Горњи слој коже, покожица, нема крвних судова, а сасвим на површини састоји се од ћелија различитог облика смештених у слојевима који су при врху орожали. To је веома добро, јер тај последњи, орожали слој штити тело. Он није осетљив на бол, а ни вода не утиче на њега. На местима на којима је најдебљи (на пример, на пети, жуљевима, итд) пружа већи отпор електричној струји.
Најдубљи слојеви покожице су живи и њихов је задатак да стварају нове ћелије. Матичне ћелије потискују ове нове ћелије навише, а оне се одвајају од свог извора исхране и временом изумиру претварајући се у рожасти слој.
У току дана, услед многих радњи које обављамо, безброј таквих мртвих ћелија нестаје, али се зато одмах стварају нове које их замењују. Због тога наша кожа остаје млада.
У кожи постоји око тридесет слојева рожастих ћелија. Кад год површински слој отпадне, услед прања или трења, нови слој је одмах спреман да га замени. И колико слојева отпадне, толико је увек нових, оних дубљих, који их замењују. Зато кожу можемо да перемо и трљамо како бисмо је одржали чистом, а да јој при томе не нанесемо никакву штету.