Једна од особина живих бића је да расту. Растењем живо биће усавршава свој састав и функције. Најважнији чиниоци који изазивају растење су наследни и налазе се у заметку живог бића.
И људска бића и животиње пролазе кроз неколико ступњева развоја. To су: ембрионални ступањ (у мајчиној утроби), период одојчета, затим детињства, младости, зрелог доба и, најзад, старости.
Нека жива бића једва да имају рано детињство. Извесне птице, на пример, могу да лете чим се излегу. Заморче је способно да се стара о себи већ трећег дана по доласку на свет. А људско биће је потпуно одрасло тек негде око двадесете године!
Од првог тренутка новорођенче има све оне живчане ћелије које ће имати у току целог живота: мождане и периферне. Развијање веза између ових живчаних ћелија омогућава детету да контролише своје покрете, да учи и понаша се као друштвено биће.
Сва људска бића расту на сличан начин, али ипак постоје и неке битне разлике између деце различитог пола. Дечаци и девојчице пролазе исту стазу, али на различит начин и различитом брзином.
У току неколико првих недеља после рођења, тело расте знатно брже него икада доцније у току живота. Већ пред крај прве године расте се спорије, a у току читавог детињства сасвим умерено. При крају детињства темпо растења почиње да се убрзава. Тај период наступа код девојчица обично између једанаесте и тринаесте године, а код дечака између дванаесте и четрнаесте. Извесно време они расту све док не достигну највећу могућу брзину растења. Загим темпо почиње да опада све до тренутка када растење потпуно престаје.
Повећање висине и тежине обично не иду истовремено. Најпре се расте у висину, а затим се добија у тежини. Код многих постоји такозвани „буцмасти“ период негде између једанаесте и дванаесте године. А тада дете почиње нагло да расте и „буцмасти“ изглед се губи.