Због неких чудних разлога кијање се дуго сматрало радњом која није само физичка, а многе приче и легенде давале су му неко посебно значење.
У ствари, кијањем се истерује ваздух из носа и уста. То је рефлексна радња изван наше контроле, а дешава се онда када се надраже живчани завршеци слузокоже носа, или мада је то чудно, када јака светлост надражи очни живац.
Надражај који проузрокује кијање може настати услед отицања слузокоже носа, када добијемо назеб, или услед присуства страног тела које на неки начин доспе у нос, а може и услед алергије. Кијање је покушај да се помоћу ваздуха ослободимо онога што изазива надражај.
Још од најранијих времена свет је у кијању тражио нешто необично — неку врсту предсказања или предзнака. Стари Грци, Римљани и Египћани сматрали су да кијање благовремено упозорава на опасност и најављује будућност. Ми данас не можемо разумети зашто се, кад неко кине, каже „наздравље“, али је то по свој прилици у вези са веровањима из старих времена. Примитивни народи мислили су да кијање предсказује скору смрт, па су зато човеку који кија, који је, дакле, у опасности говорили „наздравље“.