Да ли волите да једете шкољке? Многи људи потпуно изгубе вољу за јелом при самој помисли на њих. И тако је свакако морало бити хиљадама година. Нико ваљда у Европи није ни помислио да их једе, све до открића Америке; тек тада се сазнало да Индијанци са апетитом једу разне мекушце!
Шкољке, као и остали мекушци, имају меко и слузаво телашце, без костију, које је заштићено двема кречњачким љуштурама. Те две љуштуре заштићују мекушца на тај начин што његово тело затворе као што корице затварају књигу. Према томе да ли су издуженог облика и имају мекан заштитни плашт или су округли, заштићени чврстим оклопом, мекушце делимо на две категорије.
Мекушци меканог или опнастог заштитног плашта живе посебним животом у муљу, на дну океана. Једноставно се утисну у муљ једним крајем, отприлике онако као што стоје књиге поређане на полицама. Горњи део тих животиња је шиљатији. Када им се отклони мекани заштитни плашт, из њих одмах избије дугачак сифонасти део, који називамо једноставно »врат«. Кроз тај сифонасти део избацује се из куђице мекушца вода када се због неког удара или додира мекушац увукао унутра и затворио у своју љуштуру.
Мекушци тврдог заштитног оклопа су далеко већи. Обично се налазе у водоравном положају на дну мора, али увек у близини обале, више-мање укопани у песку или муљу. Сасвим млади припадници ове врсте мекушаца, који се употребљавају као храна, добили су надимак »безврати« мекушци, а малени облици називају се понегде »каменим трешњама«.
Шта шкољке заправо једу? Њихова храна се састоји од најситнијих и најпримитивнијих облика живих бића која се налазе у мору. Шкољке (зависно од врсте) увлаче те хранљиве честице из воде у своју плаштану дупљу између плаштаних режњева који луче дводелну љуштуру.
Највећа од свих шкољки, такозвана џиновска шкољка, има оклоп чија тежина може изнети између 200 и 250 kg. Живи искључиво на коралним спрудовима Индонезије.