Многи људи не праве разлику између термита и мрава. Премда су и термити друштвени инсекти, ипак се веома разликују од мрава. Термити имају здепаст струк, обично светлију боју тела и извијене пипке или антене.
Иако су термити распрострањени на више континената, већина живи у влажним тропским пределима.
Обични термити праве себи скровишта или матичњаке бушећи рупе у дрвету а хране се дрветом у коме живе. Изграђују просторије и канале у дрвету, које најчешће обложе иловачом или сличним материјалом. На тај начин одржавају потребну влажност ваздуха у унутрашњости свога матичњака.
У тропским пределима многе врсте термита граде гнезда. Нека од њих су у облику пирамиде или брежуљка који се издиже изнад земље и по 7 m и има и по 15 m у пречнику. Друге врсте праве гнезда различитих облика на дрвећу, обично велика као кошаркашка лопта. Таква гнезда штите заједницу термита од птица, гуштера, паука, па чак и мрава. Неке врсте афричких термита изграђују гнезда с „кишобраном“ изнад матичњака, како би се заштитили од кише. Други облици гнезда удешени су тако да се у матичњаку одржава потребна температура.
Изградња термитских гнезда или матичњака представља пример како термити граде вођени само природним нагоном. Та гнезда обично граде млади радници, који су се родили у једној таквој заједници. Ти радници-термити нису никада раније живели у гнездима-матичњацима својих родитеља, нити су пак изградњу изучавали код других термита. Па ипак, када је матичњак завршен, он је потпуно истоветан оном одакле су се преселили краљ и краљица термита.
Термите можемо поделити у три основне групе: први граде своје матичњаке у дрвећу, други буше у камену, а трећи изграђују подземне матичњаке како би доспели до корења повећег дрвећа.