Мекушци су огромна група бескичмењака и обухватају како пужеве и обичне шкољке каменице, тако и остриге и октоподе. По величини се разликују од оних који су скоро невидљиви за људско око, па до џиновске сипе чија је дужина и преко 15 m! Живе у тропским или арктичким водама, у дубинама мора, бракичним водама или на копну.
И поред тога што постоји више од 60 хиљада врста разних мекушаца, сви они ипак имају неке заједничке особине. Сви мекушци су меки, слузави, тела су им без костију; покривени су облогама које називамо плаштовима. Многе врсте мекушаца имају овакав плашт од тврдих опни, оклопа или љуштура, као што је случај са остригама, док друге врсте мекушаца немају чак никакву заштитну опну. У већини случајева мекушци располажу неком врстом „стопала“, које је у ствари само продужетак њиховог плашта и служи им за кретање. Њиме се служе и за пливање и за ходање, за завлачење у муљ, за прављење ходника кроз дрво, што све зависи од врсте мекушаца.
Групе мекушаца
Постоји, углавном, пет основних група мекушаца, од којих су припадници прве три класе врло добро познати свима. Као прву поменимо класу пужева (Gastropoda), мекушаца са израженим стомачним стопалом. У ту класу спадају обични пужеви, пужеви голаћи, морски пужеви — сви они мекушци којима је стомачни део истовремено и стопало. Припадници ове класе имају главу у коју су усађене очи и пипци, а многи међу њима имају на леђном делу и чврст кречњачки заштитни плашт познат под именом љуштура.
Другу класу представљају такозвани бивалвни мекушци, они чије је тело смештено између два заштитна капка. Ту спадају остриге, каменице, мушуле, скалопи и многи други. Сви припадници ове класе имају тела разноразних облика које је заштићено дуплим, чврстим љуштурама. И сви су обавезно водене животиње.
Последња, трећа класа обухвата мекушце који припадају такозваним главоношцима (Cephalopoda), што значи да им глава истовремено служи и као ослонац — уместо стопала. Припадници ове класе имају обично већи број „руку“ или пипака, смештених обавезно у пределу усног отвора. Ту спадају октоподи, сипе и лигњи, и многи други. За њих се већ може рећи да припадаЈу „вишем свету“ мекушаца, пошто располажу и нервним системом, што их чини „вишим бићима“ у класи мекушаца.
Махом сви мекушци полажу јаја, и једина је разлика у томе што неки полажу веома мали број, а други безброј јаја. Код неких врста мекушаца најпре се излегу ларве; код других излегли младунци су сићушна слика и прилика својих родитеља.
Pazi, svi mekušci imaju nervni sistem (ganglionaran) – i puževi, i školjke i glavonošci, samo što je kod glavonožaca nervni sistem razvijeniji( kod njih se sve ganglije izuzev plaštane se spajaju u glavenom predelu i stvaraju ganglionarnu masu-kao neki mozak). Kod puževa najprimitivniji nervni sistem ima pet pari ganglija. Kod školjki nervni sistem ima tri para ganglija.
BTW Mogu i da dosegnu dužinu od 20m (gigantska lignja).
Thanks for choosing one of my photos! Best regards!