Кромпир је веома важна храна данас, а био је то и у прошлости. Одиграо је веома важну улогу у историји ирског народа. Пре више од стотину година Ирци су живели искључиво од кромпира, који им је био главна храна. Када је, 1846. године, медљика уништила цео годишњи род кромпира у Ирској, преко 600.000 људи помрло је од глади, а многи преживели напустили су домовину.
Кромпир, међутим, није пореклом из Ирске, већ из планинских крајева Еквадора и Перуа, у Јужној Америци. Чак и данас у тим пределима кромпир расте дивље. Када су Шпанци дошли у Перу, нашли су кромпир и пренели га у Шпанију почетком XVI века. Одатле се кромпир проширио на све европске земље и почео свакодневно да се користи у исхрани.
Кромпир је једногодишња зељаста биљка и припада истој породици из које потичу парадајз и дуван. У ствари, кромпир је задебљало подземно стабло, а „окца“ на кромпиру су неразвијене клице.
Данашњи кромпир се веома много разликује од свог јужноамеричког претка. Ове промене настале су применом различитих метода у гајењу кромпира. Пољопривредници се труде да побољшају квалитет и повећају приносе кромпира.
Кромпир обично не расте из семена, већ из комадића кромпира који имају клице или окца. Из ових клица израсте биљка која достиже висину од 30 cm до 1 m, а цвет јој је беле или ружичасте боје. Кад цветови увену, то је знак да кромпир може да се ископа.
Кромпир се највише користи за исхрану, затим за производњу скроба и алкохола.