Биљке имају „фабрике“ за справљање хране; то су њихови листови.
Листови воћака праве храну која помаже да се створе плодови. На пример, и плод брескве и плод јабуке су слатки. Зато листови брескве и јабуке морају бити способни да праве шећер. И они то постижу узимајући потребне састојке из ваздуха и земљишта.
Један од ових састојака јесте угљен-диоксид, гас који биљка узима из ваздуха. Други састојак јесте вода, која долази из земљишта. Од воде и угљен-диоксида листови стварају шећер. Овај процес справљања хране зове се „фотосинтеза“.
Многе врсте биљака изгледа да немају у себи шећера, јер се он брзо претвара у друге врсте хране као што су скроб и беланчевине.
За „фабрику“ хране потребне су машине, а њих чини мноштво малих зелених телашаца у листу, званих „хлоропласти“. Она су зелена јер садрже зелену материју која се зове „хлорофил“. Покретачка снага те машине јесте Сунчева светлост.
Корен биљке упија воду из земље. Вода пролази кроз корен, затим кроз стабло и гране и онда долази у жилице листа, које дотурају воду ћели-јама. Ту се налазе хлоропласти.
Храна коју је лишће направило, а која није употребљена, преноси се жилицама листова у складишта као што су корење, плодови и семење.
Лишће такође мора да се ослободи непотребних материја. Ваздух који доспева у лист садржи угљен-диоксид. Кад сунце греје, лишће употребљава угљен-диоксид за справљање шећера. Остатак ваздуха са додатком кисеоника ослобађа се кроз стоме, мале отворе између ћелија на наличју листа.