Све боје настају мешањем три основне боје: црвене, жуте и плаве. Боје цвећа, на пример, постају комбиновањем зрнаца пигмената ове три основне боје. Захваљујући осетљивости купастих ћелија у мрежњачи, око је способно да нам представи боје онакве какве су оне одиста у природи.
Шта се дешава кад неко не разликује боје? Ево шта. Зраци црвене светлости допиру до ока, али не надражују само оне делове мрежњаче који су осетљиви на црвено, него и оне који су осетљиви на зелено! Зелена светлост делује на исти начин и надражује и ћелије мрежњаче осетљиве на црвено.
Шта се у таквом случају види? Ни зелено ни црвено, него нека врста жућкастосивог, због тога што се комбиновањем црвеног и зеленог добија сиво. Таква особа је неосетљива само на црвену и зелену боју, али зато може да види плаву, жуту и љубичасту. Њој црвена и зелена боја увек изгледају као различите нијансе жућкастосиве, и према тим нијансама може ипак да оцени када је та црвена, а када зелена боја.
Они који не разликују боје зову се далтонисти, а ова појава је далтонизам.
Неке особе могу да буду незнатно осетљиве на боје, а да тога нису ни свесне. Ако су неосетљиве на црвену и зелену, могу већ у раном детињству научити да их разликују на основу жућкастосиве боје коју виде. Оне то не чине по боји, као људи са нормалним видом, него процењују тон и светлину које опажају, јер за њих се ове боје разликују по тону и светлини жућкастосиве коју виде.
Интересантно је да далтонисти често успевају да прикрију своје слепило за боју чак и ако раде на пословима на којима је неопходна нормална осетљивост за боје, на пример, као машиновође! Тек после утврђивања узрока многих железничких несрећа, тест далтонизма је постао обавезан предуслов за обављање дужности машиновође.