Људско тело садржи око 60 процената воде. Многи наши органи имају невероватно велик проценат воде. На пример, мишићи имају око 70 процената, јетра исто толико, мозак 79, а бубрези 83.
Али та телесна течност није чиста вода. To је у ствари раствор соли. Због чега?
По једној научној теорији, све копнене животиње, па и човек, потичу од организама који су живели у мору. Телесна течност тих живих бића била је морска вода. Када су се та бића преселила на копно, у њиховим телима задржала се морска вода; али на копну није било могућности да се обезбеди довољно соли природним путем.
Биљке које расту на копну не садрже довољно соли. Због тога животиње које се хране биљем — биљоједи — имају потребу за сољу. Тело свакодневно губи извесну количину течности која садржи со, а биљна храна то не надокнађује. Међутим, животиње које се хране месом — месождери — не осећају такву допунску потребу за сољу. Оне налазе довољне количине соли у месу својих жртава. To исто важи и за људе. Ескими, на пример, хране се углавном месом и зато немају потребе за неким посебним узимањем соли.
Становници унутрашњости копна увек траже више соли него они који настањују морске обале. У Мексику се со некада давно сматрала тако драгоценом, да је чак постојао бог соли. A у Европи, у стара времена, људски рад се плаћао сољу.
У људском телу со се нагомилава углавном у кожи. Ако се неко дијетално храни и не узима со, крв ће губити со кроз разне видове излучивања. Тада кожа мора да даје крви своје резерве соли, јер концентрација соли у крви мора да буде стална. Уступање резерви соли повољно делује у случајевима неких обољења. Због тога се дијете које искључују со често препоручују оболелим особама.
Co се одстрањује углавном преко бубрега. Ако бубрези оболе, болесницима се забрањује узимање соли да би се тиме смањио рад бубрега.