Многи родитељи чија су деца леворука брину се због ове појаве и питају се да ли треба да покушају да је исправе. Многи стручњаци кажу: не!
Ако је неко стварно леворук и служи се левом руком уместо десном, нема потребе да се то његово својство мења. У свету постоји око 4 процента леворуких и многе славне личности у прошлости, као што су ликовни уметници Леонардо да Винчи и Микеланђело Буонароти, били су леворуки.
Наравно, наш свет је свет „десноруких“, па је све око нас подешено за њих: браве, завртњи, аутомобили, инструменти итд. Зато леворуки имају тешкоће, али их углавном савлађују без проблема.
Не постоји ниједно једноставно и општеприхваћено објашњење због чега смо сви ми углавном десноруки, а само су неки људи леворуки. Ево једне теорије: наше тело није симетрично, односно, његове стране нису потпуно једнаке. Десна страна лица се незнатно разликује од леве, као што лева и десна нога нису исте јачине, а једно стопало је обично нешто веће од другог. Тако десна и лева половина мозга не функционишу на исти начин а лева има премоћ над десном.
Мождани путеви се укрштају у продуженој мождини и одатле иду на супротне стране тела. Тако живчани путеви десне половине мозга одлазе у леву половину тела и обратно. Како лева половина мозга има премоћ над десном, десна половина тела је способнија и спретнија да обавља радње. Ми читамо, пишемо, говоримо и радимо уз помоћ леве половине мозга и зато смо већином десноруки. Међутим, ако је распоред код некога обрнут, тако да десна половина мозга има премоћ над левом, таква особа је леворука.
Напомена: У изворној лекцији се налазе термини „левак“ и „дешњак“, али сам због пригодније интерпретације то променио у „леворук“ и „деснорук“.