Обично се мисли да су сузе само израз туге. А зна се да нам сузе теку врло често па и кад уопште нисмо тужни. Како је то могуће?
Наши очни капци су набори коже који се спуштају и дижу као позоришна завеса. Капак се покреће тако брзо да не смета нашем погледу. Ми нисмо ни свесни те радње иако се очни капци аутоматски отварају и затварају сваких шест секунди.
У спољном углу ока постоји сузна жлезда. Кад год трепнемо, излучује се течност — сузе — на отвору сузног канала, зато да би се испрала рожњача и спречило њено сушење. Нешто слично се дешава и када плачемо.
Да ли сте приметили да некоме теку сузе када се много смеје? Ево зашто. Када се јако смејемо, мишићи притежу сузне жлезде и оне почињу јаче да луче.
Каква је онда веза између суза и тужног расположења? Људско биће, једино у живом свету, плачем изражава своја осећања. Одојчад „дрече“, али не плачу док не почну да мисле и осећају.
Када смо тужни, наша осећања, уместо да се изразе речима, каналишу се у механизам који ствара сузе. То је рефлексна радња која се збива упркос вољи, зато што наш организам тако изражава осећања која не можемо или не желимо да изразимо речима.