Да ли је мисао заиста брза као муња? Раније се мислило да јесте. Међутим, ми данас знамо да се мисаони подстрек — импулс преноси дуж живчаних влакана у нашем телу брзином која може тачно да се измери.
Живчани импулс, подстицај који путује дуж живаца, креће се брзином од само приближно 250 километара на час! То значи да порука може да се шаље много брже изван нашег тела него из једног дела тела у други. Телевизија, радио и телефон преносе поруке много брже него живци.
Мисао која би путовала живцима с краја на крај Југославије стигла би неколико часова касније него иста мисао која би била послата преко телеграфа, радија, телефона или телевизије.
Када се нешто дешава на нашем прсту, треба да прође извесно време да се тај импулс пренесе до нашег мозга. Замислите да сте џин и да вам је глава на Аљасци а ноге на крајњем југу Африке. Ако би вас ајкула ујела за прст на нози у понедељак ујутру, ваш мозак би за то сазнао тек у среду увече. И ако бисте одлучили да извадите ногу из воде, потребан би вам био остатак недеље да та мисао стигне у ваше стопало!
На различите врсте дражи одговарамо различитом брзином. На звук одговарамо много брже него на светлост, на јачу светлост брже него на слабију, а на црвену брже него на белу.