Од свега чиме се човек разликује од осталих живих бића, најважнији је мозак. Многе животиње ниже врсте уопште немају мозак, или имају сасвим мали, или слабо развијен мозак. На пример, кишна глиста има мозак велики као чиодина глава, зец има мозак као напрстак. Човечји мозак је тежак просечно 1,350 грама, али величина мозга није најважнија ствар. Слон има већи мозак од човека, али његов мозак није тако развијен као човечји.
Мозак има три главна дела: велики мозак, мали мозак и продужену мождину.
Велики мозак се сматра најважнијим делом, јер се из њега управља свим нашим вољним радњама. То је и највећи део човечјег мозга. Он испуњава скоро цео простор у горњем и задњем делу лобање. Подељен је на две једнаке половине или хемисфере, а његову површину прекривену жлебовима и вијугама, чини сива маса коју сачињавају тела нервних ћелија. Испод овог површинског слоја, који се зове кора, налази се бела маса коју сачињавају нервна влакна. Кроз овај део пролазе путеви којима се преносе поруке у кору и из ње. Посебни делови коре управљају неким функцијама организма а други делови другим, тако да је сваки део коре различит. Наука је открила у којим се деловима коре налазе центри за вид, осећај, слух или кретање извесних мишића. Зато се, када је повређен само један део мозга, губи одређена функција, као што је, рецимо, говор.
Мали мозак се налази у задњем делу лобање, испод великог мозга. Он контролише одржавање равнотеже и координацију мишића. Ако је мали мозак повређен, човек може да буде неспособан да хода право или да стоји усправно.
Продужена мождина је велика отприлике као врх палца и налази се на горњем крају кичмене мождине. Она контролише дисање, рад срца и многе друге радње за које нам се чини да се обављају саме од себе. У њој се укрштају нервна влакна која иду из мозга у кичмену мождину.
Једна половина великог мозга контролише једну страну тела а друга другу. На пример, десна половина мозга контролише леву ногу, итд.