Како се одређују крвне групе?

Сви људи немају исту крв. To је тек недавно откривено, а све до тада се крв, у хитним случајевима, давала непосредном трансфузијом без обзира на такозване крвне групе. Због тога је половини болесника било још горе а многи су и умрли.

Истраживања новијег датума показала су да постоје различите крвне групе. За одређивање крвних група потребна су црвена крвна зрнца даваоца и серум примаоца крви. Серум је један део крвне плазме. Шта се дешава кад се помеша крв различитих група? Ако се једна кап крви која припада једној групи дода крви или серуму неке друге крвне групе, црвена крвна зрнца се слепљују и то се назива аглутинација. У таквом случају обично се црвена крвна зрнца распадају, односно, настаје хемолиза крви. Ето због чега је важно одређивање крвних група. Помоћу пробе аглутинације утврђено је да код људи постоје четири крвне групе: 0, А, Б и АБ.

Црвена крвна зрнца групе 0 не аглутинирају са серумом ниједне групе. Другим речима, крв групе 0 може се давати свакоме за потребе трансфузије, без обзира на његову крвну групу. Зато су људи са групом 0 познати као општи даваоци крви. У групи АБ серум не аглутинира црвена крвна зрнца, ниједне групе, тако да особе са овом крвном групом могу да приме крв било које групе. To су општи примаоци крви.

Сви ми наслеђујемо крвну групу и не можемо је у току живота променити. Занимљиво је запажање да широм наше планете постоји известан распоред крвних група. Од запада Европе ка истоку опада број особа са крвном групом А, док расте број људи који имају групу Б. У Енглеској, 43 процента људи има групу А, у СССР-у 30, a у Ирану само 15.