Чврстина нормалних, здравих човечјих костију је невероватна. Кости морају да буду јаке, јер оне чине костур, или скелет, на који се ослања цело тело. Кости се по облику и величини разликују, зависно од врсте животиње којој припадају. Рибе и мале птице имају ситне кости. Слон има кости које теже неколико стотина килограма!
Све кости су сличног састава. Кост је тврда, сивкастобеле боје; две трећине коштаног ткива чине неорганске, или минералне материје, нарочито фосфатни креч. Ово даје костима тврдину, али их истовремено чини ломљивим. Преосталу трећину кости чини органска материја. Она даје костима чврстину и отпорност према преломима. Средиште кости је сунђерасто и испуњено коштаном сржи. Један део коштане сржи је складиште масти, a у другом делу те сржи стварају се крвна зрнца. У костима се налази и мала количина воде, која постепено нестаје са старењем организма. Што је у костима мање воде, то је количина минералних материја већа, услед чега кости постају ломљивије и спорије срастају после прелома.